Ljudi me često pitaju zašto mrzim srijedu, a ja samo odmahnem rukom i kažem da je to duga priča. Naime, imala sam smao osam godina kad se jedne srijede dogodila automobilska nesreća. Od tog trenutka mame i tate više nije bilo. Svijet mi se srušio u trenu. Iduće dvije godine za mene su prošle u magli. Popustila sam u školi, a kad je stigao pubertet, ulica je napravila svoje. 

Baka i djed me nisu mogli kontrolirati. Dane i noći provodila sam na klupici s ekipom iz kvarta. Redovito smo pili i pušili, a ubrzo smo počeli i eksperimentirati s drogom. Srednju školu nikad nisam završila. Ulica je postala moj drugi dom, a loše društvo moja obitelj. Kad sam već bila na samom ponoru, upoznala sam Ivana, mog anđela. Njegova ljubav pomogla mi je da se maknem iz lošeg društva i ostavim svih poroka. Baki i djedu sam se dugo ispričavala za sve muke koje sam im zadala. Oprostili su mi, jer me vole, kao i ja njih. Ljubavi mi nikad nije nedostajalo. 

Danas, 12 godina nakon smrti mojih roditelja, Ivan i ja živimo zajedno i planiramo obitelj. A ja i dalje mrzim srijedu.